Beleg junacima tri rata na Zborištu

Na zvoniku crkve Svete Trojice u Draglici spomen-ploču sa imenima 93 ratnika dva balkanska i Velikog rata otkrili Nikola Selaković i Strahinja Kutlešić.

Opet su zajedno, kao nekada komšije na murteničkim saborima ili na Zborištu u Draglici, sa koga su kretale krstonoše. Zajedno su kao pre jednog veka i koju godinu – regruti, redovi i trećepozivci u stroju i rovovima Drinske i drugih divizija, koje su branile čast, slobodu, nejač, ognjišta i zastavu otadžbine u ratovima protiv Turaka, Bugara, Švabe, Arnauta…

Opet su u stroju ratnici, po azbučnom redu, na mermernoj ploči crkve brvnare na Zborištu u Draglaci. Sabrani iz požutelih stranica ratnih zapisa, iz matičnih knjiga i iz sve bleđih sećanja meštana i zemljaka. Imena im u kamenu zapisana, da čuvaju uspomene na prošlost i pretke, da podsećaju na junačka vremena sedmogodišnjeg ratovanja.

Ovo znamenje ratnicima dva balkanska i Velikog rata i drugi krajputaši su kao i ona čuvena pesma bola i nade „Tamo daleko“, u rodoljublju iskrena i patnji uzvišena – treba da nas probude, opomenu, da nas pridignu i pokrenu iz zaborava.

Posle liturgije, koju su na Treće Trojice služili vladika žički Justin i arhimandrit Metodije iz Hilandara, beleg iznad česme na zidu zvonika otkrili su Nikola Selaković, generalni sekretar predsednika Republike Srbije i Strahinja Kutlešić, preduzetnik i ktitor prošle godine podignutog hrama.

Kamenorezac je na levoj mermernoj ploči uklesano 57 imena i zapis: „Ispisa se ovo spomen obeležje u slavu Božju, a za večno molitveno pamćenje na slavne srpske div junake iz Draglice, koji boreći se za svoje otačastvo na Solunskom frontu ostaviše svoje kosti daleko od rodne grude da čekaju vskrsenje, za večni život u carstvu Božjem. Večan pomen dostojnim blaženstva slugama Božjim“.

Na drugoj ploči, sa desne strana ulaza u portu crkve, imena 36 preživelih učesnika: „Za večno sećanje na mnogonapaćene meštane sela Draglica koje Gospod izbavi od smrti na velikom stratištu Solunskog fronta i dade im da se vrate u Srbiju i da pripovedaju o divnim delima naših sokolova i grdnim mukama naših pradedova, koji neka budu primer rodoljublja i istinoljublja svim srpskim pokolenjima. Večan pomen dostojnim blaženstva slugama Božijim“.
Podsećajući na dan kad se slavi ime Božje i kad se sećamo predaka, Nikola Selaković je rekao da se moramo držati Boga i roda, kao naši preci nekada, dolaziti u zavičaj i dovoditi decu, da se ovde ostaje i rađa. Naglasio je i da na spomeniku ima imena ratnika koliko zajedno Draglica i Seništa imaju stanovnika.
Selaković je, pored ostalog rekao da Zborište treba da bude mesto okupljanja i saborovanja i da na zidu zvonika ima mesta za novo obeležje i imena ratnika ( misleći, verovatno, na novovaroško selo na desnoj obali Uvca koje jedino nema beleg junacima).

Domaćin slave crkve na seoskoj zavetini u Draglici bio je Predrag Gačić, užički kamenorezac . Izveden je kulturno-umetnički program i održan narodni sabor.

Zaboravljene godine

Soluncima je nekad narod nazivao sve vojnike koji su se vratili iz sedmogodišnjeg ratova. Da li je to i opredelilo autore sadržaja i zanatskog oblikovanja spomen-obeležja da izostave neke ukalupljene odrednice, ali ključne za generacije koje dolaze – kao nazivi ratova i godine bojevanja 1912-1918? Jer, ovde su imena i onih koji su kosti ostavili na ratištima ili bili u rovovima i jurišima na Kumanovu, Ceru, Kolubari, Drini, u albanskoj golgoti, a ne samo na Solunskom frontu (1916.-1918. godine).
Izvor: D.Gagričić Zlatarinfo